Srbija na Olimpijskim igrama - Rio de Žaneiro 2016

Za Dejana Savića su Olimpijske igre u Rio De Žaneiru bile trenerski olimpijski debi. U Rio je odveo: Gojka Pijetlovlića, Dušana Mandića, Živka Gocića, Savu Ranđelovića, Miloša Ćuka, Duška Pijetlovića, Slobodana Nikića, Milana Aleksića, Nikolu Jakšića, Filipa Filipovića, Andriju Prlainovića, Stefana Mitrovića i Branislava Mitrovića.

Srbija je na Igre došla kao prvi favorit zahvaljujući osvajanju sedam uzastopnih zlatnih medalja: dve evropske, tri svetske lige i po jedne sa prvenstva sveta i Svetskog FINA kupa.

U takvoj atmosferi, sa velikim pritiskom, počelo je stegnuto. Protiv Mađara za 13:13 Filipovićev izjednačujući pogodak četziri sekunde pre kraja. Protiv Grka se gubilo 1:5, 3:7, vodilo 9:8 i na kraju remi 9:9.
I onda najveća senzacija turnira. Protiv totalnog autsajdera Brazila se počelo očekivano 2:0 ali je posle tri četvrtine bilo 3:5. Soro je branio sjajno za Brazilce. U poslednjem delu Mitrović i Nikić su golovima anulirali prednost domaćina. Međutim 17 sekundi pre kraja dosuđen je opravdano peterac za Brazil kojeg je Gimareš pretvorio u senzacionalnih 6:5.

- U šoku smo, ali sve zavisi od nas – rekao je novinarima Dejan Savić.

Ekipa se skupila, Gocić održao u svlačionici posle treninga govor  u kojem je pričao o izazovima života, ne pominjući vaterpolo.
Susret sa Australijom je bio biti ili ne biti. Rival je poveo 4:2 i kao da se spremao da načetu Srbiju pošalje kući. Trgli su se tada srpski igrači i u poslednjem delu od 7:7 golovima Jakšića, Filipovića i Nikića rešili sve dileme i pobedili 11:8.

Ostao je Japan koji je u prvoj četvrtini vodio 5:2. Tako je bilo da poslednja dva minuta drugog dela kada su do kraja četvrtine Srbi sa tri šuta izjednačili a u drugom poluvremenu rutinski rešili meč u svoju korist 12:8.
Koliko je i takva Srbija bila opasna potvrđuje podatak da su narednog dana svi koji su mogli taktizirali da bi u četvrtfinalu izbegli naš tim.

Sreću nije imala Španija koja je do tada igrala najbolji vaterpolo. Probuđen Savićev sastav je lako rešio susret u svoju korist. Na poluvremenu 7:3 na kraju 10:7.

Ostale su još dve utakmice a protivnici, ispostavilo se kao u Kazanju na SP. I bila je to potpuna repriza Kazanja. Italija je u polufinalu gubila 6:0, 9:3, 10:5 da bi u finišu sa tri pogotka ublažila poraz 10:8. I u finalu utakmica svih utakmica, svetski klasik. Srbija protiv branioca olimpijskog zlata Hrvatske. Ne, dileme nije bilo, sve vreme je Srbija dominirala. Sjajna odbrana, razigrani napad, blistave role četvorostrukih strelaca Mandića i Filipovića koji su nadoknadili neigranje povređenog Ćuka. Na kraju 11:7, nezaboravan trijumf ekipe koja je tih godina bila apsolutni vladar svih svetskih bazena.

Strelci su bili: Filipović 19 (najbolji igrač i strelac turnira), Mandić 12, Nikić 10, Pijetlović i Mitrović 8, Ćuk 6, Prlainović 5, Aleksić i Jakšić 4, Ranđelović i Gocić 2.

(iz knjige "Prvih 100")