Гранитном одбраном, фантастичном борбеношћу Србија је у финалу ЕП надиграла Мађарску 10:7 (3:2, 2:3, 2:1, 3:1) и по шести пут постала шампион Европе. Велико вече српског ватерпола, без болесног Ћука екипа је нашла снаге да један сјајни тим као што је Мађарска сведе на седам голова, да га порази по други пут на првенству.
БРАВО СРБИЈО !
Стрелци: Мандић Четири, Лукић два, Лазић, Мартиновић, Вицо и Драшовић један за Србију, Вендел Вигвари три, Акош Нађ, Јаншик, Фекете, Варга један за Мађарску.
Пуна Арена је дочекала и поздравила финалисте. Потом је прокључала уз “Марш на Дрину” први пут пуштену на овом такмичењу. Био је то увод у спортски рат, у ровоску борбу достојну финала.
Тврде одбране на обе стране су обележиле прву четвртину. Србија је погодила преко Лукића на додавање Мандића који је привукао читаву одбрану Мађара. Са играчем више је погодио Драшовић а расположени Лукић је поново сјајним ударцем донео минималац пред одмор. Код Мађара Вендел Вигвари и Акош Нађ су два пута пробили са играчем више.
Мучила се Србија са нападом у другом делу. Сјајно су били чувани Мандић и Никола Јакшић, видело се колико Ћук недостаје. Мађари су преокренули, повели 4:3. Мандић је имао неуспешну шраубу и параболу али је то исправио голом из петерца. Са играчем више Србија је извела сјајну акцију, асистенцију капитена Јакшића Вицо је претворио у вођство. Ипак, не велики одмор се отишло са 5:5 после гола Варге. Одбране оба тима су биле на нивоу и напади се чекали буквално послледње секунде како би нашли решење за ударац.
Ништа се није променило после великог одмора што се одбрана тиче. Мандић је погодио кроз два блока, потом на муњевит начин са играчем више Мартиновић и Србија је водила први пут са два гола разлике 5,32 до последњег одмора. Тражио је Варга тајм аут који је резултурао голом Фекетеа. И то је било све од голова у трећем делу. Одбрана, одбрана и одбрана па ко издржи.
Почео је рат живаца и Милан Глушац је осетио своје моменте. До лудила је бриљантним одбранам доводио Мађаре, посебно Манхерца. Средином четвртине Урош Стевановић је са играчем више затражио тајм аут.Уследио је петерац за Србију после прекршаја над Јакшићем. После те одлуке је Варга затражио челенџ. Оправдано, одлука није промењена, Мандић је био прецизан за 10:8 (4,13 до краја). Ролетне Милана Глушца су радиле беспрекорно, одјекивало је “МВП, МВП” а напад је реализован преко Лазића са играчем више – 9:6 (2,59).Мандић је затим освојио живу лопту са два играча мање као шлаг на торту постигао је на свој начин четврти гол. Славље у Арени је могло да почне.
Заслужено, финале за сва времена.
Србија – Мађарска 10:7 (3:2, 2:3, 2:1, 3:1)
Базен Београдска Арена Гледалаца 12.500, Судије: Ом (Немачка), Бурже (Француска). Играч више: Србија, Мађарска Петерци:
Србија: Филиповић, Мандић 4, С. Рашовић, Раделовић, Лазић 1, Драшовић 1, Н. Јакшић, Вицо 1, Дедовић, П. Јакшић, В.Рашовић, Глушац, Мартиновић 1, Лукић 2.
Мађарска: Чома, Анâл, Манхерц, Ак. Нађ 1, Вин. Вигвари, Ад. Нађ, Фекете 1, Татраи, Ковацс, Вен. Вигвари 3, Yanchik 1, Вогел, Визмег, Варга 1.
