Granitnom odbranom, fantastičnom borbenošću Srbija je u finalu EP nadigrala Madjarsku 10:7 (3:2, 2:3, 2:1, 3:1) i po šesti put postala šampion Evrope. Veliko veče srpskog vaterpola, bez bolesnog Ćuka ekipa je našla snage da jedan sjajni tim kao što je Madjarska svede na sedam golova, da ga porazi po drugi put na prvenstvu.
BRAVO SRBIJO !
Strelci: Mandić Četiri, Lukić dva, Lazić, Martinović, Vico i Drašović jedan za Srbiju, Vendel Vigvari tri, Akoš Nađ, Janšik, Fekete, Varga jedan za Mađarsku.
Puna Arena je dočekala i pozdravila finaliste. Potom je proključala uz “Marš na Drinu” prvi put puštenu na ovom takmičenju. Bio je to uvod u sportski rat, u rovosku borbu dostojnu finala.
Tvrde odbrane na obe strane su obeležile prvu četvrtinu. Srbija je pogdjala preko Lukića na dodavanje Mandića koji je privukao čitavu odbranu Mađara. Sa igračem više je pogodio Drašović a raspoloženi Lukić je ponovo sjajnim udarcem doneo minimalac pred odmor. Kod Madjara Vendel Vigvari i Akoš Nađ su dva puta probili sa igračem više.
Mučila se Srbija sa napadom u drugom delu. Sjajno su bili čuvani Mandić i Nikola Jakšić, videlo se koliko Ćuk nedostaje. Mađari su preokrenuli, poveli 4:3. Mandić je imao neuspešnu šraubu i parabolu ali je to ispravio golom iz peterca. Sa igračem više Srbija je izvela sjajnu akciju, asistenciju kapitena Jakšića Vico je pretvorio u vodjstvo. Ipak, ne veliki odmor se otišlo sa 5:5 posle gola Varge. Odbrane oba tima su bile na nivou i napadi se čekali bukvalno posllednje sekunde kako bi našli rešenje za udarac.
Ništa se nije promenilo posle velikog odmora što se odbrana tiče. Mandić je pogodio kroz dva bloka, potom na munjevit način sa igračem više Martinović i Srbija je vodila prvi put sa dva gola razlike 5,32 do poslednjeg odmora. Tražio je Varga tajm aut koji je rezulturao golom Feketea. I to je bilo sve od golova u trećem delu. Odbrana, odbrana i odbrana pa ko izdrži.
Počeo je rat živaca i Milan Glušac je osetio svoje momente. Do ludila je briljantnim odbranam dovodio Mađare, posebno Manherca. Sredinom četvrtine Uroš Stevanović je sa igračem više zatražio tajm aut.Usledio je peterac za Srbiju posle prekršaja nad Jakšićem. Posle te odluke je Varga zatražio čelendž. Opravdano, odluka nije promenjena, Mandić je bio precizan za 10:8 (4,13 do kraja). Roletne Milana Glušca su radile besprekorno, odjekivalo je “MVP, MVP” a napad je realizovan preko Lazića sa igračem više – 9:6 (2,59).Mandić je zatim osvojio živu loptu sa dva igrača manje kao šlag na tortu postigao je na svoj način četvrti gol. Slavlje u Areni je moglo da počne.
Zasluženo, finale za sva vremena.
Srbija – Mađarska 10:7 (3:2, 2:3, 2:1, 3:1)
Bazen Beogradska Arena Gledalaca 12.500, Sudije: Om (Nemačka), Burže (Francuska). Igrač više: Srbija, Mađarska Peterci:
Srbija: Filipović, Mandić 4, S. Rašović, Radelović, Lazić 1, Drašović 1, N. Jakšić, Vico 1, Dedović, P. Jakšić, V.Rašović, Glušac, Martinović 1, Lukić 2.
Mađarska: Čoma, Anâl, Manherc, Ak. Nađ 1, Vin. Vigvari, Ad. Nađ, Fekete 1, Tatrai, Kovacs, Ven. Vigvari 3, Yanchik 1, Vogel, Vizmeg, Varga 1.
