Održana komemorativna sednica povodom smrti Dragana Arsovića

U Trofejnoj sali Vaterpolo saveza Srbije danas je održana komemorativna sednica povodom smrti Dragana Arsovića, dugogodišnjeg istaknutog vaterpolo radnika VSJ, VSSCG i VSS, koji je preminuo 6. aprila u Beogradu.

Od njega su se u ime Vaterpolo saveza Srbije oprostili Viktor Jelenić i Dejan Perišić.

Sahrana će se održati u utorak u 11 sati i 30 minuta na groblju Orlovača u Beogradu. Opelo počinje u 11 časova.


"Dragi prijatelji, uvažena porodico,

Pre nekoliko dana smo ostali iznenada i prerano bez našeg Dragana Arsovića Arse. Draga Danice, Tijana, Tatjana, dozvolite mi da vam u ime vaterpolo saveza Srbije i svoje lično ime još jednom uputim izraze najdubljeg saočešća.

Vaterpolo ne čine samo igrači i treneri koji su uvek u centru pažnje zbog igara, rezultata i medalja. Vaterpolo čine i sportski radnici čiji je rad daleko od svetla javnosti. Reč je sportskim entuzijastima, sportskim zaljubljenicima, neumornim saradnicima bez kojih sport, u ovom slučaju, naš vaterpolo ne bi mogao da funkcioniše. I često se sa pravom kaže da je u svim uspesima klubova i reprezentacija, njihov doprinos i nevidljiv ali i nemerljiv. Bez njih se, jednostavno, ne može.

Arsa je bio jedan od tih zaljubljenika i svojim radom nas je sve zadužio. Nemamo puno Arsa u našem sportu.

Rođen je 1950. godine, posle karijere plivača u Crvenoj zvezdi, igrao je za isti klub vaterpolo . Po završetku karijere, pored redovnog posla direktora „Sportske knjige“, u vaterpolu je ostao kao trener. Radio je u Crvenoj zvezdi, zatim Studentu a bio je jedan od najzaslužnijih što je sredinom devedesetih Paraćin imao solidan klub Cement.

Obavljao je funkciju delegata čija se reč poštovala. Tih i nenametljiv, uvek je argumentima, bez povišenog toga branio svoje stavove, tražeći  da vaterpolo bude samo igra u kojoj svi uživamo. U savezu Srbije i Crne Gore i kasnije samo Srbije obavljao je ni malo lake funkcije vodeći registracione i diciplinske organe a zatim je bio i na čelu Takmičarske komisije.

Bio je sportski radnik na kojeg je organizacija mogla u svakom trenutku da se osloni. Uvek sa osmehom, dobro raspoložen, pedantan, sistematičan, tačan obavljao je sve poslove besprekorno. Ako bi došlo do nekog spora tražio je rešenje u zajedničkom interesu.

Radovao se uspesima reprezentacije i klubova, bio je ponosan na prijateljstva izgrađena u sportskom delu njegovog uspešnog života. Vodio je svoju uspešnu štampariju „ De te a trejd“ čije je kapacitete često stavljao na raspolaganje vaterpolo savezu.

Bio je ponosan i na svoju porodicu, suprugu Danicu kćerke Tatjanu i Tijanu koje su imale od koga da uče.

I mi smo imali šta da naučimo od Arse, mirnog čoveka sa kojim je biti prijatelj bila privilegija za svakoga.
Njegov odlazak je veliki gubitak. Pre svega za porodicu ali i za sve nas koji smo ga poznavali.

Neka mu je večna slava", rekao je između ostalog predsednik Vaterpolo saveza, Viktor Jelenić.

Bliski dugogodišji saradnik Dragana Arsovića, Dejan Perišić, je, između ostalog rekao:

"Na pomen Arsinog imena prvo što mi se javi kao asocijacija je dobar čovek. Dobar suprug i brat, još bolji otac i tast a najbolji deda.

Častan i pošten čovek koji je uvek vodio računa o svojoj porodici i svojim radom i ponašanjem davao pravi primer da postanu slični njemu.

Upoznao sam ga na bazenu kao velikog zaljubljenika u vaterpolo… I taj vaterpolo mu je bio ljubav i posao koji je radio iz zadovoljstva. Pored toga bavio se i drugim poslom koji mu je, nekako, bio obaveza ali od kojeg je obezbeđivao egzistenciju za porodicu i sebe.

U vaterpolu kao trener je pored pravljenja rezultata imao jednu još važniju misiju.  Arsa je kroz vaterpolo pravio dobre i uspešne ljude, prenoseći im pravi sistem vrednosti kako bi jednog dana mogli biti slični njemu.

Uspevao je u tome jer iz klubova koje je Arsa trenirao izašli su mnogi dobri igrači i ljudi uspešni u poslu kojim se bave danas.

Imao je jedinstven smisao za humor. Nešto između gradskog mangupa i vrhunskog intelektualca. Znao je da kroz šalu napravi odličnu atmosferu u društvu i bio je omiljen uvek.

Njegova preciznost u svemu što je radio je bila fascinantna. Kada god bi negde bila dilema Arsa je rešavao sa svojim papirićem na kojem je bilo zapisano baš to nešto što nam je nedostajalo.

Bezbroj događaja i anegdota koje imam su vezane za njega… kada sam počeo da radim u VSS u Arsi sam imao iskrenog i požrtvovanog saradnika koji je svojim znanjem, mudrošću i iskustvom davao primer da ne postoji nerešiv problem a da je iskren razgovor put do rešenja svakog problema.

Uvek raspoložen, spreman da sasluša, posavetuje i pomogne… da pokaže autoritet i znanje a da pri tome svakoga uvaži i nikoga ne uvredi… to je naš Arsa, dobar čovek.

Hvala ti za sve, nedostajaćes nam svima, ali bićeš večno tu u našim srcima i mislima.

Dragi Arso, neka ti je večna slava i hvala!"