Održana komemorativna sednica povodom smrti Milana Marjanovića

Povodom prerane smrti istaknutog vaterpolo radnika Milana Marjanovića, u prostorijama Vaterpolo saveza Srbije, održana je komemorativna sednica, kojoj su pored članova porodice prisustvovali brojni prijatelji, predstavnici vaterpolo saveza i klubova.

Od Milana Marjanovića, koji je preminuo u 56. godini, u subotu 13. januara, oprostili su se predsednik Vaterpolo saveza Srbije Viktor Jelenić, predsednik VS Beograda Petar Đukić, istaknuti sudija, delegat i kum Milana Marjanovića Miodrag Srefanović i Uroš Marjanović, sin pokojnog Milana.

Izražavajući u ime saveza i svoje lično ime saučešće porodici Marjanović, Jelenić je rekao:

- Šta reći o Milančetu? Veliki gubitak za sve nas koji smo radili sa njim i koji smo ga poznavali decenijama. Bilo je svakakvih situacija, uvek nas je uveseljavao, pomagao da lakše rešavamo probleme. Jednom sam mu rekao da je nešto u mejlu pogrešno i da to ispravi a on mi je kroz smeh odgovorio da samo ja čitam te mejlove. Poslao mi je novi, pitao da li sam pročitao. Odgovorio sam da je u redu a on, opet uz smeh, „nije nešto sam zeznuo, šaljem ti drugi2. Drugi put ga pitam „jesi rešio problem“ a on će „polako, rešavam, rešavam“. Posle operacije na srcu na moje pitanje da li se plaši da legne da spava, rekao mi je da nije ni razmišljao. Posle nekog vremena mi je kazao da sam ga zeznuo jer je pred svaki polazak na spavanje počeo da razmišlja hoće li ujutru da ustane. Čuli smo se dok je čekao operaciju. Poručio mi je da šeta kroz hodnik i tako skida kilažu. Pitam i za operaciju a odgovara mi „ma to ćemo da rešimo i vidimo se brzo“. To je bio Milanče šaljivdžija ali pre svega dobar čovek, baš dobar čovek. Tako ćemo ga i pamtiti, otišao je zauvek, a uspomene su ostale. Prijatelju, vidimo se na nekom boljem mestu, neka ti je večna slava – kroz suze je Jelenić završio govor.

Milan Marjanović je bio generalni sekretar VS Beograda. Predsednik Petar Đukić se od prvog saradnika oprostio sledečim rečima:

- Bila je to agonija kada mi je pre dvadeset dana rekao da ide na operaciju. Bili smo u kontaktu, imali smo nadu da će sve biti u redu. Sve se menjalo, do poslednjeg dana kada se sve urušilo. Nije izdržao. Jedini čovek koji je bio i prijatelj, koji je znao da rešava sve situacije, unosi optimizam, veru. Siromašniji smo, kako ćemo dalje bez njega, videćemo. Neka počiva u miru.

Miško Stefanović je podsetio na svog kuma:

-Bio je Bucko, Foks a čika Dane Rajkov ga je nazvao Milanče i to je ostalo da ga prati. Imao je dušu za sve, umeo je da istrpi, da uradi ono što drugi ne bi. Verovao je svima, veroavo je u sve. Treba da nastavimo njegovo delo, sinovi Uroš i Stefan su deo naše porodice i nadam se da će tu i ostati. Obaveza je da sve naše zajedničke planove završimo i bez njega. Znao je da kaže „pusti to kume, nek ide život“. Otišao je.

Dirljivim govorom Uroš Marjanović se oprostio od svog oca.

- Često smo te Stefan i ja pitali, „tata da li možemo sa tobom“ kada si išao na neku utakmicu. U našim očima to je bilo nešto veliko i važno. Bili smo i ostali ponosni što smo njegovi, posebno kada bi nas neko nazvao „to je Milančetov mali“. Nismo mogli biti ponosniji. Ljubav prema vaterpolu smo nasledili od njega. Gledali smo kako radi i želeli da budemo kao on. Ovaj sport i vi svi kao deo vaterpola ste bili njegova druga porodica. On je živeo vaterpolo. Voleo je sve vas, da vas vidi, da popriča, da provede vreme. Prvo kao stameni sidraš Studenta, kasnije trener, sudija, delegat, novinar...Imao je vrhunsku karijeru u vaterpolu uprkos njegovim fizičkim predispozicijama. Istakao se u Areni, bio delegat na najvećim domaćim i regionalnim takmičenjima a najveći uspeh su bila deca koja su prolazila pored njegovog zapisničkog stola. Mnogi vrhunski igrači i oni koji to nisu bili su ga se sećali kao nekoga ko je delio medalje. Bio je zvezda srpskog vaterpola, mnogi su se kasnije prisećali i podsećali ga da im je delio prve medalje. Za sve njih je bio vaterpolo. Pitanje „da li možemo sa tobom“ smo koristili i u poslednje vreme. Uveo nas je u život, uveo nas je u svet vaterpola, medju vas. Tata, ostaje mi da ti poručim jedno veliko hvala. Od sad igraš u odbrani i čuvaš sve nas. Bićeš sa nama na svakoj utakmici kao naša najveća podrška da nastavimo tamo gde smo stali.

Sahrana Milana Marjanovića je u četvrtak na Novom groblju. Opelo je u 12 časova, sahrana je u 12.30.